uto. feb 19th, 2019

Ovako razmišlja mladi šampion

Današnja priča je o jednom sjajnom momku, odličnom sportisti- Dušanu Laziću iz Laćarka. Njegovo ime ste mogli nekoliko puta da zapazite na našem portalu. Naravno, uvek sa razlogom. Već nas je naučio na dobre rezultate i sjajna dostignuća. Ekipa našeg portala je imala tu čast i zadovoljstvo da sam mladim Dušanom odradi njegov prvi malo opširniji intervju u karijeri. U nastavku pročitajte kako se Dušan snašao i odgovorio na naša pitanja.

Krenimo redom, da li si do sada imao priliku da daješ intervju? Imaš li neka iskustva sa novinarima, televizijom?

-Davao sam jednom intervju kada sam osvojio Svetosavsku nagradu. To je za mene bio veliki uspeh. Nemam neko iskustvo sa novinarima ali volim sve to i odgovoriću rado na pitanja.

Koliko dugo treniraš, kada se kod tebe javila ljubav prema atletici? Zašto baš atletika?

Prvo sam bio fudbaler fudbalskog kluba LSK iz Laćarka. Oduvek sam voleo fudbal i deda mi je bio jako dobar fudbaler. Trener Simic Bojan je primetio da sam jako brz, da sam brži i od starijih od mog uzrasta. Upitao me je da idem na atletiku, što sam prihvatio i trener Simić me je odveo tamo na trening. To je nešto na čemu sam ja njemu mnogo zahvalan, jer je i on zaslužan nekim delom za mene i moju karijeru koja tek počinje.

U kojim sve disciplinama si se takmičio? Da li se se možda bavio još nekim sportovima?

-Do sada sam se takmičio samo u disciplinama sprinta. Trčao sam 60m, 100m, 200m i 300m. Što se tiče drugih sportova, kao što sam već rekao trenirao sam fudbal i ljubitelj sam fudbala.

Koliko imaš medalja, diploma, šta bi izdvoio kao svoj najveći uspeh do sada u sportu?

-Imam ukupno 19 medalja i 6 diploma. Izdvoio bih medalju na 60m, gde sam bio 1. mesto kao što su ljudi mogli da pročitaju na vašem portalu. Mogao bih izdvoiti i medalju gde sam bio prvak države na 300m i 3. mesto u štafeti 4×200m u kategoriji starijih juniora sa dosta starijima u Beogradu gde je najveća konkurencija.

Kakvi su ti planovi za budućnost, vezano i za školovanje, atletiku..?

-Planovi za budućnost su mi da pokažem da Srbija ima talente, ali i da ima talente za sprint i da belac može da parira crncima na kratke staze. Idem ka tome da odem na svetsko prvenstvo! Želim da ispunim obećanje mom dedi koji je preminuo, da uspem u sportu i da treniram. Tu mi je bila velika želja, pre nego što je preminuo stalno mi je govorio : “Treniraj, nemoj da se zezaš!”, i uvek je bio uz mene. Što se tiče školovanja voleo bih da upišem Medicinsku školu za fizioterapeuta, ali što se tiče toga videćemo još… Ovom prilikom ako mogu zahvalio bih se trenerima Goranu Pavloviću, Bojanu Simiću i Slobodanu Macanoviću. I naravno da se zahvalim mom ocu i porodici koji me podržavaju i uz mene su uvek. Deda je nažalost preminuo, ali znam da me sad gleda, čuva od svega i da je ponosan na mene.

Dame i gospodo, tako razmišlja mladi šampion. Bravo, Dušane!

Podeli